Турски лешник

мушки у дугим, жутим ресама (10–12 cm), јављају се у фебруару, а женски су ситни, ружичасти. Плодови су мањи лешници груписани у сноповима (2–8), у дугим, дебелим инволуцрумима који имају длачице и шиљасте лопасте режњеве. Сазревају у августу и септембру.

Пореклом је из југоисточне Европе и Мале Азије. У Србији је врста релативно ретка у природним шумама, али се среће као декоративна и повремено натурализована врста. У ПИО Рајац се спорадично јавља у трећој зони, највероватније унет током пошумљавања или око насељених подручја, у рубним деловима са нешто дубљим, карбонатним тлима.

За разлику од C. avellana, не формира жбун, већ право дрво са централним стаблом. Цвета рано у години (фебруар–март), што га чини осетљивим на касне мразеве. Плодоноси обилно, али тек након десетак година. Опрашује се ветром. Има дубок коренов систем и добро подноси сушу, али тражи плодна, дубља тла. Животни век му је преко 100 година.

Као врста високог дрвета у роду лешника, C. colurna пружа микроклиматску заштиту и хабитат за птице, инсекте и ситне сисаре. Његови плодови су значајан извор хране у позно лето и почетак јесени. Због своје стабилности и отпорности, има потенцијал у рехабилитацији деградираних терена.

Врста није угрожена, али је веома осетљива у млађем добу на недостатак воде и конкуренцију. Споро расте у сиромашним или плитким тлима. Рани почетак цветања чини је рањивом на фенолошке поремећаје узроковане климатским променама.

рано пролеће (фенологија реса и женских цветова) и крај лета (плодоношење). Бележе се висина, пречник стабла (DBH), виталност, број плодова и способност обнове. Препоручује се идентификација природних или полу-култивисаних стабала унутар ПИО Рајац.

У подручјима где се јавља у природним или полуприродним условима, потребно је обезбедити простор за раст без конкуренције брзорастућих дрвенастих врста. У иницијалној фази развоја препоручује се заштита од паше и механичких оштећења.

Дрво лешник је термофилна и релативно ксерофитна врста, те би могло имати користи од благог загревања и продуженог вегетационог периода. Међутим, рано цветање остаје рањива фаза у климатским сценаријима са повећаном нестабилношћу зимских и рано-пролећних температура.

Carpinus colurna је национално дрво Турске и у Европи се често користи као украсно дрво у урбаним зонама због свог лепог облика и отпорности на загађење. Плодови су јестиви, али ситнији од комерцијалних лешника. У неким традицијама се дрво користило за израду дрвених алата и уметничких предмета.

Иако није аутохтоно распрострањена врста у шумама Рајца, може бити корисна у стабилизацији рубних зона, као едукативна врста у програмима пошумљавања, или за оплемењивање пејзажа. Потребно је надзирати ширење ради заштите аутохтоних ливадских станишта.