Црни јасен

Листопадно дрво или крупан жбун са сивкастом кором, непарно перастим листовима и врло упадљивим беличастим, мирисним цвастима у пролеће. Плодови су крилате орашице сакупљене у висеће групе, које ветар лако разноси.

Воли топлије, сувље и светлије положаје, камените падине, храстове шуме, шибљаке и шумске рубове. На Рајцу је важан у термофилним деловима, на прелазу између отворених ливада, шикара и светлих шума.

Цвета у мају, често врло обилно, а плодови сазревају током лета и јесени. Добро подноси сушу, плитка земљишта и јаче осунчање, због чега је отпорнији од многих мезофилних шумских врста.

Цветови су значајни за опрашиваче, а стабло и крошња учествују у структури термофилних шумских заједница. Корен доприноси стабилизацији каменитих падина и спречавању ерозије.

Локално га могу угрозити прекомерна сеча, уклањање жбунастих појасева, пожари, ширење путева и нарушавање каменитих рубова. Иако је отпоран на сушу, млад подмладак може страдати у екстремно сушним годинама.

Пратити цветање у мају, бројност подмлатка, виталност крошње и стање термофилних рубова. Пожељно је бележити да ли се врста шири у напуштене ливаде и где формира стабилне жбунасто-шумске појасеве.

Очувати светле шумске рубове и појединачна стабла, избегавати непотребно уклањање жбунасте вегетације и спречити ерозију на каменитим падинама. У санацији сувљих терена користити локални садни материјал где је то оправдано.

Црни јасен је релативно добро прилагођен топлијим и сувљим условима, па може постати стабилнији елемент термофилних заједница. Ипак, дуготрајне суше и пожари могу угрозити подмладак.

Познат је и као манна-јасен, јер се из сродних популација у Средоземљу добијала слатка смоласта материја манна. У пејзажу је лако уочљив у време белог пролећног цветања.

За Рајац је значајан у тумачењу термофилних шумских рубова и климатски отпорнијих дрвенастих врста. Његово праћење може помоћи у разумевању сукцесије на напуштеним сувљим ливадама.