Daucus carota L.

Двогодишња зељаста биљка, висине 30–120 cm. У првој години развија дубок, издужен, беличаст до жуткаст корен и розету перасто дељених листова. У другој години развија усправну, често жлебасту, чврсту стабљику. Листови су дводелно до троделно перасти, меко длачни. Цветна цваст је сложени штит, састављен од бројних ситних белих цветова; централни цвет је често тамнопурпуран и стерилан. Цвета од јуна до септембра. Плод је двосемен, са кукастим бодљама које олакшавају закачивање за животиње.

Насељава суве и полусуве ливаде, пашњаке, ободе путева, запуштене њиве и рубове пољопривредних површина. Преферира осунчана станишта и добро дренирана, сиромашна тла. Широко је распрострањена у Европи, Азији и северној Африци. У ПИО Рајац јавља се у трећој зони, нарочито у ливадама које се ретко косе или су у фази зарастања.

У првој години складишти резерве у корену, а у другој производи генеративни изданак. Опрашивање обављају различити инсекти (ентомофилија), укључујући пчеле, муве и ситне бубе. Плодови се шире зоохорно и анемохорно. Биљка је отпорна на сушу, али захтева умерену влагу у фази клијања и развоја розете.

Daucus carota је важна нектаришна и поленска врста за широк спектар опрашивача, укључујући и ретке врсте двокрилaца. Сложени цветни штит представља платформу за исхрану многих инсеката. Плодови се користе у исхрани ситних глодара, а стабљике и листови служе као хабитат бројним фитофагама. ⚠️ Потенцијалне претње Није угрожена, али интензивна пољопривреда, честа кошња и хербициди могу довести до пада бројности у агроекосистемима. Са друге стране, у напуштеним стаништима може постати субдоминантна и потиснути осетљиве ливадске таксоне.

Праћење се врши у фази цветања (јун–септембар) и плодоношења (септембар–октобар), бележењем бројности јединки, густине по квадрату и степена закоровљености. Препоручује се бележење броја опрашивача по цвету као индикатора функције у екосистему.

У случају опадања, очување се може постићи одлагањем кошње и избегавањем употребе хербицида. Уколико дође до прекомерног ширења, препоручује се рана кошња пре сазревања плодова или механичко прорежавање у малим парцелама.

Због добре адаптације на топлоту и сушу, очекује се стабилност или ширење у условима климатских промена. Топлије и сувље лето погодује развоју генеративног стабла и плодоношењу. Ипак, промене у синхронизацији са опрашивачима могу утицати на сетвени успех у екстремним годинама.

Дивља шаргарепа је извор гена који се користе у оплемењивању култивисаних сорти. Тамнопурпурни централни цвет служи као „мамак“ за инсекте — вероватно имитирање присуства другог инсекта. Некада се у народној медицини користила за чишћење бубрега и јачање апетита.