Рајац данас представља динамичну геолошку целину која делује као „камена књига“ у којој су записани милиони година историје Земље. Његов изглед је резултат преплитања древних океанских седимената, вулканске активности и дуготрајног деловања воде на кречњак.
Рељеф: Рајац препознајемо као пространу и благо заталасану висораван, али северне падине према Славковици и Ба показују изразито стрме и драматичне одсеке. Управо тај однос питомог платоа и оштрих падина даје му особен предеони идентитет.
Скривени крашки свет: Због велике заступљености кречњака, Рајац је прави карстни масив. На површини се јављају бројне вртаче и мање увале, а испод земље мрежа шупљина, канала, пећина и јама. До сада је истражено 12 спелеолошких објеката, међу којима се издвајају Велика пећина у Брезацима и јама Велика Бездан.
Разнобојна палета стена: Централни део изграђују беличасти кречњаци и лапорци кредне старости, јужне падине и простор према Сувобору носе тамнозелене серпентините океанског порекла, док код Славковице дацити подсећају на вулканску фазу у развоју масива.
Хидрогеолошки парадокс: На вршним деловима готово да нема површинске воде, јер „шупљикави“ кречњак брзо пропушта падавине у дубину. Та вода затим путује подземним каналима и избија по ободу масива у виду снажних извора, од којих је врело Ба најпознатији пример.
Зато је Рајац жив пример како геологија одређује све остало — од облика брда и настанка пећина, до расподеле вода, станишта и биљних заједница које срећемо на планинским стазама.
