Хидрографију Рајца чине извори, врела, повремени потоци и слапови који повезују крашки плато са ободним водним системима.
Специфичност Рајца лежи у подземној динамици воде. Два главна слива деле планину: северне падине отичу ка Љигу, а јужне формирају Дичину.
„Свака кап воде на Рајцу поштује се — извори су крвоток ове планине."
Дубоки поток, Велика провалија, Бели поток, Слап, Врело, Ресановац, Букљинац, Миладиновац.
Равна река (извор Добра вода), Башчићка река, Шишковац, Рајачки и Трнови поток → ка Чемерници.
Снажно крашко врело аседентног, сифонског типа — окосница водоснабдевања општине Љиг.
Карта приказује изворе и чесме, повремене или сталне токове, границу заштићеног подручја и зоне заштите.
Национални хидролошки објекат наслеђа. Снажно крашко врело сифонског типа, просек ~138 l/s.
Водни резерват, значајан речни слив ка југу. Национални значај.
На потоку Слап — пад са ерозивне степенице ~8 м, директно из отвора у стени. Потенцијално наслеђе.
Флувио-крашка појава — кратка долина завршава понором у буковој шуми.
Изграђена 1910. — култни симбол планине, главни оријентир за планинаре.
Најпознатији извор пијаће воде на платоу, вековима напаја путнике.
Извор средње издашности у близини Вучјег тркалишта.
Амфитеатрални облук са каскадама, слаповима и бигреним пречагама на северним падинама.
Кречњак без заштитног покривача тла значи да вода из вртача директно доспева у подземне токове без природне филтрације. Извори Рајца изузетно су рањиви.
Патогене бактерије у хладним подземним водама могу опстати и до 400 дана — неопходна је строга контрола отпадних вода и употребе ђубрива у зони заштите.
Подземна динамика воде, снажна врела и јединствена хидролошка наслеђа чине Рајац неодвојивим делом регионалног водног система.