Хајдучка трава (*Achillea millefolium* L., позната и као столисник) широко је распрострањена лековита биљка у Србији. Истраживање Pljevljakušić и сар. (2017) фокусирало се на варијабилност популација хајдучке траве из различитих делова Србије, укључујући и Рајац. Аутори су сакупили 28 природних популација са разних локалитета (једна од локација је Рајац) и узгајали их под истим условима ради упоредног испитивања приноса надземног дела биљке и састава етарског (етеричног) уља. Овакав „скрининг“ омогућио је да се утврде разлике у продуктивности и хемијском профилу између локалних популација, што је важно за селекцију и очување генетичких ресурса лековитог биља.
Резултати су показали знатне разлике у приносима између популација. Принос употребљивог надземног дела (вршни део стабљике са цветовима, ~15 cm) кретао се од око 0,9 до 3,6 тона по хектару (t/ha). Истовремено, садржај (принос) етарског уља из тог биљног материјала варирао је од 0,4% до 0,8% у односу на масу дроге. Популација хајдучке траве са Рајца убрајала се међу најпродуктивније у смислу биомасе.
Хемијска анализа етарских уља открила је доминацију монотерпенских и сесквитерпенских једињења. Главни састојци у монотерпенској фракцији били су: β-пинен (до ~36%), сабинен (до ~35%), 1,8-цинеол (до ~26%) и борнеол (до ~20%). Од сесквитерпена: транс-кариофилен (до ~19%) и лавандулил ацетат (до ~18%). Хамазулен је у уљу достигао до приближно 29%, што у биљци одговара до 0,3%.
Хамазулен је показатељ квалитета дроге по фармакопеји (минимум 0,02%). Само 10 од 28 популација је испунило тај услов. Једна популација, управо са Рајца, издвојила се високим приносом и садржајем хамазулена.
Рад указује на значајну фитохемијску разноврсност. Популација са Рајца представља генетички ресурс са потенцијалом за комерцијалну селекцију. Очување таквих популација има значај и за биодиверзитет и за одрживи развој ПИО Рајац.