Током маја 2026. године настављено је теренско праћење птица на подручју ПИО „Рајац” и његовог непосредног контактног простора. Налази обухватају звучне детекције и посматрања из Горњих Бранетића и Полома, два простора која добро представљају шумско-жбунасте, воћњачке, сеоске, ливадске, пашњачке и полуотворене пределе ширег рајачко-сувоборског подручја.
Мајски налази показују јасну разлику између шумско-сеоског мозаика Горњих Бранетића и отворенијих станишта Полома.
Подаци су добијени током теренских излазака 1. и 22. маја 2026. године, уз помоћ мобилне апликације Merlin за звучно препознавање птица. Овакви подаци представљају вредан теренски запис и добру основу за редовно праћење орнитофауне, али се код ређих, осетљивих или конзервационо значајних врста налази третирају као подаци које је пожељно додатно потврдити визуелним посматрањем, фотографијом, дужим аудио-снимком или поновљеним изласком на исти локалитет.
Укупно је током маја забележено 18 различитих врста птица. Највећи број врста односи се на уобичајене шумске, жбунасте, рубне и сеоске врсте, али су забележене и врсте које указују на значај отворених и полуотворених станишта, нарочито у зони Полома.
За визуелни блок изабране су врсте које добро представљају шумска, рубна, ливадска и полуотворена станишта.
%20male.jpg)
Списак је дат без дуплирања врста, са локалитетом или напоменом за налаз.
| Бр. | Српски назив | Латински назив | Локалитет / напомена |
|---|---|---|---|
| 1 | Црвендаћ | Erithacus rubecula | Горњи Бранетићи |
| 2 | Зеленарка | Chloris chloris | Горњи Бранетићи, Полом |
| 3 | Велика сеница | Parus major | Горњи Бранетићи |
| 4 | Ватроглави краљић | Regulus ignicapilla | Горњи Бранетићи |
| 5 | Чешљугар | Carduelis carduelis | Горњи Бранетићи |
| 6 | Црноглава грмуша | Sylvia atricapilla | Горњи Бранетићи |
| 7 | Царић | Troglodytes troglodytes | Горњи Бранетићи |
| 8 | Обични кос | Turdus merula | Горњи Бранетићи, Полом |
| 9 | Жутарица | Serinus serinus | Горњи Бранетићи |
| 10 | Јелова сеница | Periparus ater | Горњи Бранетићи |
| 11 | Зеба | Fringilla coelebs | Горњи Бранетићи |
| 12 | Пољска шева | Alauda arvensis | Полом |
| 13 | Виноградска стрнадица | Emberiza hortulana | Полом, налаз за додатну проверу |
| 14 | Шумска шева | Lullula arborea | Полом |
| 15 | Стрнадица жутовољка | Emberiza citrinella | Полом |
| 16 | Шумска сова | Strix aluco | Горњи Бранетићи, детекција апликацијом; потребна провера снимка |
| 17 | Врабац покућар | Passer domesticus | Горњи Бранетићи |
| 18 | Обична траварка | Saxicola rubetra | Горњи Бранетићи, могућа пролећна селидбена/отворено-станишна врста |
Овај простор је у мајском налазу дао богатији скуп шумских, рубних, воћњачких и сеоских врста.
На подручју Горњих Бранетића у мају су забележене врсте које указују на разноврстан мозаик станишта. Црвендаћ, царић, црноглава грмуша и обични кос типични су представници жбунастих, шумских и рубних делова предела, где постоји развијена приземна и жбунаста вегетација. Велика сеница, јелова сеница, зеба и ватроглави краљић указују на присуство дрвенасте вегетације, шумских елемената и зрелијих састојина.
Посебно је значајан налаз ватроглавог краљића, јер ова врста често користи четинарске и мешовите шумске састојине, парковске засаде и структурно сложенију дрвенасту вегетацију. Његово присуство може бити добар показатељ очуваности и разноврсности шумско-жбунастих станишта у контактној зони Рајца.
У истом простору забележене су и врсте које су честе у близини насеља, воћњака, башта и отворених култивисаних површина, као што су чешљугар, зеленарка, жутарица и врабац покућар. Налаз обичне траварке после кише 1. маја занимљив је као могући показатељ пролећне селидбе и присуства отворених травнатих и рубних станишта. Шумска сова је забележена преко апликације Merlin, али се овај налаз у извештају третира као потребан за додатну проверу, јер је реч о ноћној и сумрачној врсти.
Полом се издвојио као важан простор за птице ливада, пашњака, рубова и традиционалног сеоског предела.
Полом се у мајском мониторингу јасно издвојио као простор важан за птице отворених и полуотворених станишта. Забележене су пољска шева, шумска шева, стрнадица жутовољка и виноградска стрнадица, што указује на вредност ливадских, пашњачких, пољопривредних, жбунастих и рубних станишта.
Присуство пољске шеве повезује се са отвореним површинама ниске вегетације, док шумска шева указује на мозаик пашњака, светлих шума, рубова и сувљих травних станишта. Стрнадица жутовољка и виноградска стрнадица додатно наглашавају значај традиционалног полуотвореног аграрног предела. Налаз виноградске стрнадице је посебно вредан пажње и треба га додатно проверити, јер ова врста има већи конзервациони значај и може указивати на очуване елементе старог, мозаичног сеоског предела.
Разлика између локалитета помаже да се прецизније разуме просторна вредност станишта у ширем систему Рајца.
Мајски резултати показују да се у кратком временском интервалу, на релативно блиским локалитетима, могу забележити различите еколошке групе птица. Горњи Бранетићи су дали богатију листу шумских, жбунастих, рубних и сеоских врста, док је Полом издвојен као простор од већег значаја за птице отворених и полуотворених станишта.
Птице не користе само компактне шумске целине, већ и прелазне зоне, воћњаке, ливаде, пашњаке, живице, рубове шума и традиционални сеоски пејзаж. Управо таква разноврсност станишта омогућава присуство већег броја врста на малом простору.
Извештај је користан за редовно месечно праћење, планирање будућих излазака и представљање података јавности.
Резултати мајског мониторинга потврђују да је за праћење птица на Рајцу неопходно обухватити више типова станишта, а не само шумске или најпосећеније делове предела. Посебну пажњу треба посветити очувању мозаика ливада, пашњака, воћњака, жбунастих појасева и рубова шума, јер управо та станишта подржавају значајан део забележене орнитофауне.
За управљање заштићеним подручјем ови подаци имају практичну вредност јер показују где се јављају различите еколошке групе птица. Горњи Бранетићи су значајни за врсте везане за дрвенасту и жбунасту вегетацију, док Полом треба посматрати као важан простор за праћење птица отворених и полуотворених станишта. У наредним месецима посебно је важно наставити бележење врста на истим локалитетима, како би се постепено формирала поузданија слика о сезонској динамици птица у ПИО „Рајац”.
Мајски мониторинг показује да Рајац и његов контактни простор имају изражену орнитолошку разноврсност и да редовно теренско праћење, чак и када се спроводи једноставним методама као што је звучна детекција, може дати корисне податке за заштиту природе, едукацију посетилаца и даље развијање система мониторинга биодиверзитета.