У фокусу · биодиверзитет · тамно небо

Вештачко осветљење и биодиверзитет ПИО „Рајац”

Природна ноћ је део станишта. Зато се у Пределу изузетних одлика „Рајац” светлосно загађење прати као еколошки притисак који може да утиче на птице, слепе мишеве, водене инсекте, јежеве, лептире, опрашиваче и сезонски ритам биљака.

22. јун 2026. · ПИО „Рајац”

All-sky снимак неба изнад Рајца са видљивим светлосним куполама на хоризонту
All-sky снимак неба изнад Рајца. Фотографија добро приказује разлику између тамнијег зенита и светлосних купола уз хоризонт, али за бројчану оцену квалитета неба користе се инструментална мерења и сателитски подаци.

Зашто је светло ноћу питање заштите природе

Управљач ПИО „Рајац” посвећује велику пажњу утицају вештачког осветљења на биодиверзитет, јер светло постављено у погрешно време, на погрешном месту или у погрешном смеру може да промени понашање животиња и сезонске процесе код биљака. Светлосно загађење зато није само питање астрономије и видљивости звезданог неба, већ и део управљања стаништима.

На Рајцу се развија редован мониторинг светлосне загађености који повезује теренска мерења ноћног неба, all-sky фотографију, сателитску анализу ноћне радијансе и процену локалних извора расвете. Циљ није да се укине потребна расвета, већ да она буде паметно постављена: усмерена наниже, временски ограничена, пригушена и спектрално што мање штетна за живи свет.

Шта се прати?

јачина и распоред ноћног осветљења, светлосне куполе на хоризонту, локални извори светла и њихов могући утицај на станишта.

Зашто је важно?

многе врсте користе таму за кретање, исхрану, размножавање, оријентацију, мировање или избегавање предатора.

Шта није циљ?

није циљ укидање безбедне расвете, већ уклањање непотребног, расутог и прејаког светла у осетљивим зонама.

Најбоље решење

топла, засенчена, усмерена, пригушена расвета са сензорима покрета и гашењем када није неопходна.

Врсте и групе које показују зашто је природна ноћ важна

Кос — Turdus merula

Кос је чест становник шумских рубова, воћњака, жбуњака и насељених зона. Истраживања показују да вештачко осветљење може да продужи период активности и помери време певања код коса и других птица певачица. Због тога је кос добар пример врсте која човеку делује „обично”, али може да покаже промене у дневно-ноћном ритму у близини осветљених делова предела.

Препорука за Рајац: у насељеним и туристичким зонама користити топлу, ниско постављену и потпуно усмерену расвету, са пригушењем после периода највећег кретања посетилаца.

Вилинске коњице рода Calopteryx

Вилинске коњице рода Calopteryx везане су за потоке и речне коридоре са очуваном приобалном вегетацијом. Водени инсекти у близини воде користе светлосне и рефлексионе сигнале за оријентацију, излазак из воде и полагање јаја. Зато директно осветљавање корита, извора и обала може да поремети природни коридор влажних станишта.

Препорука за Рајац: не осветљавати директно корита потока, Врело Љига, изворишта и приобалну вегетацију; светло у близини воде мора бити минимално, усмерено наниже и без одсјаја ка воденој површини.

Слепи мишеви — Myotis, Plecotus и друге врсте

Слепи мишеви су једна од група најосетљивијих на вештачко осветљење. Нарочито светлосно осетљиве, споролетеће врсте избегавају осветљене линије кретања, па расвета може да делује као баријера између склоништа, пећина, шумских рубова и хранилишта. Ово је посебно важно у подручју које има пећинска, шумска и рубна станишта.

Препорука за Рајац: не постављати рефлекторе испред улаза у пећине и дуж шумских рубова; тамо где је светло неопходно, користити најмању потребну јачину, сензоре покрета и потпуно усмерене светиљке.

Јеж — Erinaceus roumanicus

Јеж је ноћна врста мозаичних станишта: живица, рубова, воћњака, башта и травнатих површина. Научни налази о директном утицају светла на јежеве нису једноставни и не треба их приказивати претерано сигурним бројкама. Ипак, постоје индикације да светло може да мења избор правца кретања и употребу тамнијих микростаништа, док стално осветљени рубови могу да повећају ризик од узнемиравања и саобраћаја.

Препорука за Рајац: избегавати сталне „безбедносне” лампе на рубовима шума, живица и дворишта; предност треба да имају сензори покрета и краткотрајно осветљење само када је потребно.

Дневни лептири, ноћни инсекти и опрашивачи

Рајац припада ширем простору важном за лептире и цветне ливаде. Иако су дневни лептири активни дању, ноћно осветљење може индиректно да наруши ливадски екосистем: преко ноћних инсеката, опрашивачких мрежа, гусеница, биљака хранитељки и динамике цветања. Зато се код ливада не сме посматрати само једна врста, већ цела мрежа односа између биљака и инсеката.

Препорука за Рајац: од маја до августа не постављати сталну расвету дуж цветних ливада и ливадских стаза; за повремене потребе користити слабо, усмерено и временски ограничено светло.

Млеч, односно јавор млеч — Acer platanoides

Код дрвенастих врста вештачко осветљење може да утиче на фенологију: време пуцања пупољака, листање, јесење бојење и опадање лишћа. За локални текст боље је користити назив „млеч” или „јавор млеч”, а не дословни превод „норвешки јавор”. Такође, без локалних фитоценолошких података ову врсту не треба описивати као доминантну шумску врсту целог Рајца, већ као једну од врста дрвећа која може бити осетљива на декоративно осветљавање стабала.

Препорука за Рајац: у зонама заштите не постављати декоративно осветљење стабала; светло усмерити само на стазе или објекте где је заиста неопходно.

Осолика мува — Cheilosia schnabli

Cheilosia schnabli је осолика мува која се у стручној литератури и управљачким документима помиње као значајна врста очуваних цветних станишта. За Рајац је важна зато што показује да ливада није само травната површина, већ сложено станиште у коме су повезани цветне биљке, опрашивачи, кошење, влажност, рубови шума и природни ритам дана и ноћи.

Светлост ноћу може да делује на опрашивачке мреже посредно: мења активност ноћних инсеката, привлачи их на лампе, прекида кретање кроз станиште и утиче на односе између цветних биљака и инсеката. Зато се на ливадама Рајца посебно мора водити рачуна да се расветом не нарушавају цветна станишта.

Препорука за Рајац: у периоду највеће активности опрашивача не постављати сталну расвету уз цветне ливаде, шумске рубове и стазе које пролазе кроз ливадска станишта; где је светло неопходно, користити само краткотрајно, слабо и усмерено осветљење.

Кос Turdus merula — врста чије певање и дневно-ноћни ритам могу бити поремећени ноћним осветљењем
Кос — Turdus merula. Код птица певачица вештачко осветљење може померити време певања, активности и одмора, па су рубови шума, воћњаци и насељени делови Рајца важни за пажљиво планирање расвете.
Шумска сова Strix aluco — ноћна птица осетљива на непотребно осветљавање шумских станишта
Шумска сова — Strix aluco. Ноћне врсте зависе од тамних шумских рубова и мирних коридора кретања; зато расвету не треба усмеравати ка шуми, старим стаблима, живицама и местима гнежђења.

Каква расвета је прихватљива у заштићеном подручју

Добра расвета у заштићеном подручју није најјача расвета, већ она која решава конкретну потребу, а не расипа светлост у небо, шуму, воду, ливаде и станишта. Уместо општих тврдњи о „безбедности”, сваку расвету треба посматрати кроз питање: коме је потребна, када, колико дуго, којом јачином и у ком смеру светли?

Станиште / зонаРизикПрепоручена мера
Плато, објекти и насељени деловипродужена активност птица, блесак, светлосне куполетопла ЛЕД расвета, потпуно усмерење наниже, пригушење после 22 часа
Потоци, извори и приобаљепоремећена оријентација водених инсекатабез директног осветљавања воде и приобалне вегетације
Пећине и шумски рубовисветлосне баријере за слепе мишевебез рефлектора; само краткотрајно светло на сензор ако је нужно
Цветне ливаде и стазе кроз ливадепоремећај опрашивачких мрежа и активности инсекатабез сталне расвете у сезони цветања и активности опрашивача
Стабла и шумске групепомерање фенологије и непотребно нарушавање стаништабез декоративног осветљавања стабала у зонама заштите

Природа се чува и ноћу

Порука мониторинга на Рајцу је једноставна: заштита природе не престаје заласком Сунца. Ноћ је време кретања слепих мишева и јежа, оријентације водених и ноћних инсеката, мировања птица, активности опрашивача и физиолошких процеса код биљака. Зато је очување тамне ноћи део очувања биодиверзитета.

Рајац има предност јер још увек поседује релативно очувано ноћно небо, разноврсна станишта и могућност да се расвета планира пре него што постане трајан проблем. Одговорна расвета значи мање блеска, мању потрошњу енергије, бољи доживљај предела и мањи притисак на живи свет.

Коришћени научни и стручни извори

За припрему текста коришћени су научни и стручни извори о утицају вештачког осветљења ноћу на птице, слепе мишеве, инсекте, опрашивање, јежеве и фенологију биљака.

  1. How artificial light at night may rewire ecological networks, Philosophical Transactions B.
  2. 11 pressing research questions on how light pollution affects biodiversity.
  3. Artificial light at night and melatonin/seasonal biology in European blackbirds.
  4. Seize the night — European Blackbirds extend foraging under artificial illumination.
  5. Bats and Artificial Lighting in the UK — Guidance Note 08/18.
  6. Response of bats to light with different spectra.
  7. Artificial light at night and aquatic–terrestrial ecosystems.
  8. Direct and indirect effects of artificial light at night on plant–pollinator interactions.
  9. Effects of Artificial Light at Night on European Hedgehog Activity.
  10. Light pollution is associated with earlier tree budburst.