Пространа, благо заталасана планинска висораван са 497 м висинске разлике, бројним вртачама и 12 истражених спелеолошких објеката — мозаичан систем изражених контраста.
Рајац се физиономски издваја као пространа, благо заталасана планинска висораван — али испод те питомости крије се веома контрастан рељеф са амфитеатралним одсецима и дубоким јаругама.
Доминантна карактеристика Рајца је карстни тип рељефа — вода је милионима година дубила кречњак стварајући разнолике надземне и подземне облике.
Бројне, груписане или у низовима; типичан резултат растварања кречњака.
Добра вода, Груковица, Зобље-Полом — веће депресије полигенетског порекла.
Гучево, Срасла Буква, Пањеви — долине без сталних водотокова на платоу.
Специфично отицање воде у понорима — крај долине нема излаза на површини.
Равномерно распоређени у источном и западном делу масива, ови објекти сведоче о неуморном раду подземних вода и значају Рајца за спелеолошку науку.
Дужина 197 м · Типски локалитет за нову врсту тврдокрилца Duvalius suvoborensis — од међународног значаја.
Дужина 129 м · Значајна по хидрогеолошкој функцији понора — флувио-крашка појава у буковој шуми.
Типична јама „звекара“ иза споменика „1300 каплара“ код Планинарског дома — широк улаз, вертикални канал.
Мала пећина у Брезацима, јаме на Гучеву и Умци, погранична пећина Мала Бездан и остала 6 спелеолошка налазишта.
Мозаична смена ливада и шумских комплекса, динамика контрастних висина и богатство спелеолошких облика чине Рајац естетски једним од највреднијих предела Шумадије.