Куна белица
Куна белица (Martes foina).
□ Таксономија
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Породица: | Mustelidae — Куне |
| Врста: | Martes foina (Erxleben, 1777) |
| Статус: | IUCN (глобално) LC — најмања забринутост · дивљач чије је коришћење регулисано прописима |
| Маса / дужина: | 1–2,3 kg · 40–55 cm тело + 22–30 cm реп |
🔍 Морфологија
Куна белица је средње мали куновски предатор витког, дугачког тела са кратким ногама. Тело је 40–55 cm, реп 22–30 cm, тежина 1–2,3 kg. Длака је сиво-смеђа, тамнија на леђима, са карактеристичном белом пегом на грлу и прсима — по томе је добила назив. Пега је обично јединствена, цела, за разлику од куне златице чија је грлна пега жута и понекад двоструко расцепљена.
Глава је мала и шиљаста, са великим округлим ушима. Ноктиви снажни, делимично увлачећи. Куна белица је одличан пењач и трчач — може трчати до 15 km/h и прескакати до 4 m. Активна је претежно ноћу и у сумрак.
🌿 Станиште и распрострањеност
Куна белица је изразито прилагодљива врста — једина куновска животиња која редовно бора у људским насељима. На Рајцу насељава и шумске ивице и планинарске домове, напуштене објекте, сеоске таване и штале. У шуми предпочитава ивичне зоне са приступом отвореним теренима. Ревион 50–250 ha; знатно мањи него куна златица.
Примарно самотна животиња — пар само у периоду парења. Активна ноћу; одмара у шупљинама дрвета, стварима у таванима, густом шикару или напуштеним гнездима птица и веверица.
🍃 Исхрана
Куна белица је свеједер — мање специјализован предатор него куна златица. Основу исхране чине ситни глодари (мишеви, волухарице), зечеви, птице и птичја јаја, воће (јабуке, шљиве, грозде, зова), кукуруз, инсекти и жабе. У насељима посећује кокошарнике и рибе у баштенским језерцима. Не скупља резерве хране.
Куна белица је познати агресивни предатор кокошиња — убија и знатно више плена него шта може да поједе (феномен „убиство у трансу" при гомили пршутине у кокошарнику).
🌸 Размножавање
Парење у јулу–августу уз дијапаузу оплоћене јајне ћелице (одложена имплантација). Рађање у марту–априлу, после укупно 8–9 месеци ношења (ефективни ембрионални развој само 30 дана). Легло 1–5 младих, просечно 3. Младунци самостални до јесени.
🛡 Заштита
У Србији је куна белица класификована као ловна дивљач. Популација стабилна — врста добро подноси људску активност и присуство. Главне претње: удари возила ноћу, случајно тровање родентицидима, хватање у клопке. На Рајцу је распрострањена у свим зонама.
🗓 Календар активности
🐾 Трагови и знаци присуства
| Дужина отиска | 3–4 cm (са ноктивима) |
| Ширина отиска | 2.5–3.5 cm |
| Прстова | 5 — сви видљиви са ноктивима |
| Ходни образац | Скок у паровима — 2+2 отиска; корак 30–60 cm |
| Разлика вс. куна златица | Нешто мањи отисак, ревион уз насеља |
💩 Измет
Дугачак, витак, 6–10 cm, увртан. Одлаже на видним тачкама — стубови, ограде, камени. Карактеристичан смр воћа, куги и длаке у садржају. Мирис мање интензиван него лисица.
🍗 Знаци исхране
Перје распршено у радијусу — убијена птица. Лешеви мишева са угризима по потиљку. Угризене вишње, шљиве, јабуке у воћњаку — знак да је куна посетила. Кукурузна поља: изгризени клипови.
🏠 Скровиште
Шупљине дрвећа, тавани, поткровља — карактеристичан мирис у простору. Изметнута постељина (трава, перје, крзно) у скровишту. У старим зидовима и гомилама камења.
🌿 Стаза кретања
Скачући покрет у паровима — 2+2 или 1+1 отисак наизменично. У снегу стаза изгледа као низ двоструких утиснућа на растојању 35–60 cm. Пење се на стабла и прелази огуљена стабла.
📷 Фото-замке
Где поставити
Дуж шумских стаза. Испред познатих скровишта. Уз зидове напуштених објеката. На стабла поред стаза — 150 cm висине за снимање пењања.
Висина и угао
25–40 cm на земљи. Или 100–150 cm за снимање пењача на стаблу. Угао 20–30° надоле.
Кад очекивати
21–04 ч. Лето: активна цео мрак. Јул–авг: повећана активност мужјака у потрази за женком.