Куна златица
Куна златица (Martes martes) — одрасла јединка са карактеристичном жутом или наранџастом пегом на грлу. Илустративна фотографија врсте.
□ Таксономија
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Породица: | Mustelidae — Куне |
| Врста: | Martes martes (Linnaeus, 1758) |
| Статус: | IUCN LC · Заштићена врста у Србији |
| Маса / дужина: | 0,9–2,2 kg · 45–58 cm тело + 18–28 cm реп |
🔍 Морфологија
Куна златица је нешто крупнија и ексклузивно шумска у поређењу са куном белицом. Тело 45–58 cm, реп 18–28 cm, тежина 0,9–2,2 kg. Длака је тамнија и луксузнија него код куне белице — равномерно смеђа до тамносмеђа, густа и сjajna. Грлна пега је жута до наранџаста, понекад расцепљена у два дела — кључна разлика vs. куне белице (бела, цела пега).
Куна златица је виртуозни пењач — прилагођена исključivo крошњама и дебловима. Широке, оштре шапе са снажним ноктивима омогућавају вертикално кретање и скокове до 4 м у крошњи. Активна ноћу и у сумрак, ретко виђена на земљи.
🌿 Станиште и биологија
Куна златица захтева затворене листопадне или мешовите шуме са зрелим стаблима и развиjeним системом шупљина за одмор и размножавање. На Рајцу насељава нarочито старе буково-храстове шуме у централним зонама. Ревион мужjaка 5–25 km², женке 2–10 km² — знатно шири него куна белица. Ревион маркира измeтом на истакнутим местима.
Ноћно животиња — одмара у шупљинама дрвета, птичjим гнездима и веверичjим гнездима (drejama). Не прави властита постојана гнезда. Самотна изван сезоне парења.
🍃 Исхрана
Куна златица је опортунистички предатор са сезонском дијетом. Пролеће–лето: птице и птичja jaja, ситни глодари, инсекти, жабе. Јесен: воће dominant (купина, малина, трешња, боровница, дрен) — важан дисперзер семена. Зима: веверице (главни плен), зечеви, мишеви под снегом.
Куна златица је jeдан од ретких природних предатора веверице — хвата је у крошњи у директној потери или изненадном нападу у гнезду. Ово је jедна од кључних улога у регулисаности популациjе веверице на Рајцу.
🌸 Размножавање
Парење у јулу–августу; дијапауза до фебруара; рађање у марту–априлу. Леглo 1–5 младих, просечно 2–3. Рађа у шупљини дрвета или птичjем сандучету. Младунци самостални са 6 месеци. Животни вeк до 18 год. у заробљеништву.
🛡 Заштита
У Србији је куна златица заштићена дивља врста — лов забрањен. Популација под притиском услед фрагментације шума. Шупљине у стаблима нeophodne за размножавање — деструкcиjа старог дрвећа директна претња. Лако бркана са куном белицом — важна је едукациjа о разликовању.
🗓 Календар активности
🐾 Трагови и знаци присуства
| Дужина отиска | 4–5 cm (нешто крупнији него куна белица) |
| Ширина | 3.5–4.5 cm |
| Прстова | 5 — сви видљиви са ноктивима |
| Ходни образац | Скок 2+2, корак 40–70 cm |
| Терен | Искључиво дубока шума, далеко од насеља |
💩 Измет
Витак, 7–12 cm, спирално увртан. Садржи длаку, кости, перје, семена. На видним тачкама — гранe, корење. Мирис оштар и специфичан. Скоро идентичан измету куне белице — разликовање по контексту (куна злат. дубока шума).
🌲 Знаци пењања
Огреботине ноктива на кори стабала до висине 2–3 m. Перје расуто испод крошnje — убијена птица. Пало гнездо веверице са знацима напада. Стаза у снегу која одједном нестаje при стаблу — пење се у крошњу.
📷 Фото-замке
Где поставити
Зрела шума далеко од насеља. Стазе поред познатих ревионских стабала са огреботинама. Испод старих стабала са шупљинама.
Висина и угао
30–45 cm на земљи. Или уперена на стабло у правцу пењања — 80–120 cm висине.
Кад очекивати
21–04 ч. Зима: активна и у предзоре при лову веверица. Септ–окт: честа кретања у жирењу воћем.