Слепи мишеви
Најважније је не улазити у пећине, не осветљавати склоништа и не узнемиравати колоније. Њима највише помажу тамни коридори, старија стабла, мирни тавани, природне пукотине и богатство ноћних инсеката.
Најбоља помоћ сисарима није постављање кућица, хранилишта или склоништа, већ очување мира, станишта, природних заклона и проходних коридора. Посетиоци могу много да помогну ако знају шта да не раде, где да обрате пажњу и како да пријаве налазе.
За већину сисара на Рајцу није потребно постављати кућице, вештачка склоништа или хранилишта. За разлику од неких птица, многи сисари имају јазбине, шупља стабла, густо жбуње, камењаре, корење, пећине, старе објекте, обале потока и друге природне заклоне. Ако човек покуша да им направи „боље” склониште на погрешном месту, често добија супротан ефекат: животиње се узнемиравају, предатори лакше откривају склоништа, а посетиоци несвесно почињу да прилазе местима која треба да остану мирна.
Зато је најбољи приступ једноставан: не привлачити животиње човеку, него сачувати услове због којих оне саме могу да живе у пределу. То значи очувати мир у шуми, проходне прелазе између шума, ливада и потока, живице, старе воћке, шупља стабла, лишће, мртво дрво, жбунасте рубове, чисте обале и ноћ без непотребног светла.
Најважније је не улазити у пећине, не осветљавати склоништа и не узнемиравати колоније. Њима највише помажу тамни коридори, старија стабла, мирни тавани, природне пукотине и богатство ноћних инсеката.
Помоћ није у храњењу, већ у мирним „дивљим угловима”: лишће, грање, ниско жбуње, пролази испод ограда и простор без пластике, мрежа, канапа и конзерви.
Овим врстама не требају кућице. Потребни су им мир, проходни коридори, држање паса под контролом, кретање стазама и неприлажење младунцима који мирују у трави.
Посетилац може бити веома користан ако не јури животињу, већ смирено бележи траг и доставља податак.
Код водотокова је најважније не чистити обале до голе земље, не остављати отпад, не газити обалну вегетацију и не прилазити местима која могу бити склоништа. Обала са корењем, врбама, јовама и природним заклонима вреднија је од „уредно” очишћене обале.
Ноћу користити само пригушено и усмерено светло. Не осветљавати пећине, пукотине, шупља стабла, таване, водотокове и животиње. Светло треба да помогне човеку да безбедно прође, а не да претражује станиште.
Дивљим сисарима Рајца највише помажемо када им не намећемо близину човека, већ чувамо мирна, повезана и природна станишта.