Лисица

🔊 Звучни запис лисице

Лисица се оглашава оштрим лавежом, продорним позивима и кратким, секућим звуцима, најчешће ноћу, у време територијалне активности или контакта између јединки. Такав звук може указати на присуство лисице у рубним шумским стаништима, ливадама и мозаичним пределима.

🌿 Станиште на Рајцу

Лисица је изузетно еколошки пластична врста — насељава практично сваки хабитат: затворене шуме, шумске ивице, ливаде, пашњаке, обрадиво земљиште, па чак и рубове насеља. На подручју ПИО „Рајац" присутна је у свим зонама заштите и свим типовима вегетације. Посебно је активна дуж шумских путева и просека, у рубним зонама ливада и у близини водотокова.

Јазбина (брлог) се обично копа у меком, добро дренираном тлу — испод корена великог дрвета, у обронцима, испод камених плоча или на ивицама шумских просека. Лисица такође адаптира јазбине других животиња (јазавца, зеца) проширујући и продубљујући постојеће ходнике. Домашај домаћег реона у богатим шумским пределима попут Рајца износи 200–500 ha, а у оскудним отвореним теренима и до 3000 ha.

🌍 Распрострањење

Лисица (Vulpes vulpes) заузима ареал широм Холарктика — целу Европу, Азију до Јапана, северну Африку и Северну Америку. Природни ареал је и вештачки прошириен уношењем у Аустралију (18. и 19. век), где је постала инвазивна и угрозила аутохтону фауну. Ово је, по ширини ареала, копнена врста сисара са највећим природним распрострањењем на Земљи.

У Србији је присутна свуда — од панонске равнице до алпских пашњака на преко 2000 m н.в. Популација је стабилна и бројна захваљујући широкој исхрани, великој репродуктивној способности и способности прилагођавања урбаним срединама. На Рајцу је лисица најбројнији предатор и редован становник свих шумских зона.

🔬 Биологија и понашање

Лисица је претежно ноћна и сумрачна животиња, иако у мирним срединама може бити активна и дању. Претежно је солитарна, иако парови могу остати заједно током сезоне одгоја. Домаћи реон брани маркирањем мочаром (урином) и изметом на истакнутим тачкама — грабама, раскрсницама стаза, каменим громадама.

Гласање је разноврсно и изненађујуће гласно: јаукање самица у рију, лактање, лај и „стречање" — гласни крик у мраку често збуњује посетиоце Рајца. Карактеристичан позив женке у јануару-фебруару — оштри „пратећи" вриштај — лако се замењује са звуком ноћне птице.

🍃 Исхрана

Лисица је типични опортунистички предатор и свеједер. Дијета зависи од сезоне и доступности плена. Основа исхране чине ситни глодари — нарочито пољска мишевина (Microtus спп.) и шумски мишеви (Apodemus спп.) — чији удео може достићи 60–80% зимске дијете. Лисица лови мишеве карактеристичним скоком — „мишоловком" (mousing), вертикалним скоком и ударом предњих шапа.

Дијета на Рајцу обухвата и: зечеве и срнчад (нарочито у јесен и зиму), птице гнездарице и јаја, жир и шумске плодове (јесен), дождевне черве, гуштере, жабе, инсекте и поред тога — угинуле животиње. У близини људских насеља, лисица редовно посећује депоније и кантере за смеће.

🌸 Размножавање

Риј (парење) одвија се у децембру–фебруару, са врхунцем у јануару. Овај период прати интензивно гласање — женке јаукају и вриште, нарочито у раним јутарњим часовима. Гравидитет траје 52–54 дана. Лисица рађа у јазбини у марту–априлу — типично 4–6 младих (лисенаца), изузетно до 12.

Лисенад су рођена слепа и глува, прекривена тамном длачицом. Мужјак снабдева женку храном током дојења (6–7 недеља). Оба родитеља учествују у подизању младих. Младунци излазе из јазбине са 4–5 недеља, а самостални су до јесени када напуштају родитеља и траже сопствени реон.

🔄 Екологија и улога у екосистему

Лисица игра кључну улогу у регулацији популација ситних глодара — директно ограничавајући бројност мишева и волухарица чиме штити биљни покривач и пољопривредне усеве у периферним зонама Рајца. Истовремено, лисица је важна карика у ланцу исхране: плен је за вука (ретко) и велике птице грабљивице.

Лисица је и значајан дисеминатор семена шумских плодова — посебно дрена, трњине, купине и дивљих руса — чија семена пролазе кроз пробавни систем неоштећена. Тиме активно доприноси природном обнављању и ширењу шумских рубних врста. Лешеви које лисица не потроши потпуности брзо привлаче детритуфаге.

🛡 Заштита и статус

У Србији лисица је класификована као дивљач чије је коришћење регулисано прописима под Законом о дивљачи и ловству. Истовремено, на делу територије може имати статус заштићене дивље врсте. Лов је дозвољен у прописаном периоду, уз поштовање квота ловачких организација. На ПИО „Рајац" важи управљачки план са посебним ограничењима у зонама строже заштите.

Бешност (рабиес) је историјски кључна болест лисице у Европи. У Србији је спроведена успешна орална вакцинација постављањем вакцинских мамаца у шумама, а популација је декларисана слободном од бешности. Лисица такође може бити вектор ехинококозе (Echinococcus multilocularis) — опасне паразитске болести која се може пренети на људе.